Ovo sam bila okačila prvo na tumblr isprobavajući njihov sistem, ali mi se nije baš dopao tako da sam brzo odustala. Objavljujem tekst ponovo ovde, jer mi se WordPress više sviđa kao platforma za piskaranje i objavljivanje.
***
Kad je Koja, naš mališan, bio rođen, planirali smo da ga stavimo da spava u korpi pored našeg kreveta. Ta opcija nam je izgledala najlogičnija: bio bi mi na dohvat ruke, ali bismo Elrik i ja imali svoj krevet i miran san. Međutim, posle porođaja sam morala da odem u bolnicu i tamo provedem naredna dva dana, tako da smo bebence i ja završili u istom bolničkom krevetu sve to vreme.
Nakon dolaska kući, bila sam već toliko navikla da spavam sa njim i da ga dojim kad god se probudi da mi je korpa pored kreveta izgledala veoma daleko i neprirodno. Morala bih da ustajem kad god se probudi, da ga dojim i vraćam nazad, a sve to dok se još uvek oporavljam od porođaja i kad mi je san preko potreban.
I tako je Koja završio u našem bračnom krevetu između mene i Elrika. U početku je ovo rešenje bilo savršeno. Svi smo spavali zajedno, budili se u toku noći i naizmenično menjali pelene, nakon čega se Koja vraćao kod mene da sisa i spava. Tako je svako buđenje trajalo oko 15 minuta ili manje i dok je Koja tonuo u san, ja sam mogla već uveliko da nastavim svoje snove.
Negde oko trećeg meseca, Koja je postao mnogo pokretniji i počeo je da se okreće, šutira, udara i vrpolji dok spava. Naš krevet je postao premali za nas troje, a Koja je već bio prevelik za korpu. Posle nekoliko burnih noći, shvatili smo da nema druge nego da počnemo da koristimo krevetac. Na moju veliku žalost, to bi značilo da više ne mogu da spavam sa mojim bebaćem i da bih morala opet da ustajem 3-4 puta noću da ga dojim, a taman sam se navikla da ponovo spavam po 8-9 sati u komadu, jer je Koja prestao da se budi noću i sam je nalazio dojku u snu.
Zahvaljujući kraćoj pretrazi interneta, našli smo rešenje:
Skinuli smo prednju stranu kreveca, stavili jedan veći presavijani jorgan ispod madraca od kreveca da bi bio na istoj visini kao i naš veliki madrac i stavili još jedan savijeni pokrivač između malog madraca i zadnje strane kreveca da se madraci ne rastave. Za dodatnu sigurnost, pričvrstili smo krevetac za krevet trakama za vezivanje prtljaga:
Od tad je prošlo već četiri i po meseca i ovo rešenje funkcioniše odlično. Bebence ima mesta da se meškolji, a kad je gladan preko noći može samo da se dokotrlja do mene i posluži se. Muž i ja smo ponovo dobili svoj krevet za sebe.
Jedina je misterija ovo: ujutru se JA probudim u krevecu, a Koja popreko spava na mom mestu. Kako do toga dođe, nije mi jasno! 😉
Pesak i kockice 