Zen u pranju sudova

Možda to dođe s godinama, možda kombinacijom iskustava, možda se eto samo meni desilo.

Našla sam mir u pranju sudova.

Uz meditaciju, često dobro dođe i neki žubor vode, zvuk talasa ili dobovanje kiše po krovu. Voda ima tu moć da smiruje misli.

Voda u sudoperi je kao mikrookean.

Ponavljanje. Udahni. Zadrži dah. Izdahni. I opet. Ponovi isto u nedogled.

Pokvasi tanjir. Operi ga. Isperi. Odloži. I opet. Ponovi isto u nedogled.

Sadašjnost. Ovaj trenutni udisaj je jedini važan, jedino što postoji. Zaboravi sve ostale udisaje. Zaboravi kašnjenje plate. Zaboravi prljavi veš. Zaboravi telefon. Ovaj udisaj je sve što je bitno u ovom trenutku. Sada je večnost.

Operi tanjir, ovaj jedan koji držiš. On je jedini važan, jedino što postoji. Zaboravi sve ostale sudove. Zaboravi posao. Zaboravi svađu sa mužem. Zaboravi cenu struje. Ovaj tanjir je sve što je bitno u ovom trenutku. Sada je večnost.

Prisutnost. Oseti kako vazduh ispunjava tvoja pluća. Oseti kako se temperatura vazduha u nosu menja između udisaja i izdisaja. Budi u svom telu, sada i ovde.

Oseti kako topla voda kvasi tvoje ruke. Oseti kako se temperatura tvojih prstiju menja kad su u vodi i kad nisu. Budi u svom telu, sada i ovde.

I tako posle 15 minuta imam čiste sudove i mirne misli.

Bonus: vežbanje zahvalnosti za sudove, za toplu vodu kojom se peru sudovi, za hranu koja je isprljala te sudove i za ljude koji su pojeli (ili na drugi način upotrebili) tu hranu čini život mnogo prijatnijim. Shvatanje da imamo, a mogli smo nemati, čini čuda.